Halštat: Najfotogeničniji gradić Austrije

Radoznalo sam posmatrala kroz prozor i ne trepnuvši, ugledala sam ga iza krivine, a na samo nekoliko sekundi pojavio se crkveni toranj i nekoliko kućica na brdu. Uživala sam u laganoj vožnji pored jezera u kojem su se ogledali moćni i masivni Alpi. Ispred mene nizali su se motivi očaravajuće prirode, poput onih koji slikari oslikavaju uljem na platno. Nekoliko minuta kasnije bilo je dovoljno da znam da se nalazim na pravom mestu, ali verovatno ne i u pravo vreme. Stigli smo…i vraćamo se. Put je bio završen, a još nije ni počeo.


“Putovanje nikad nije stvar novca, već hrabrosti.” – Paulo Koeljo


Maštala sam o njemu već neko vreme i konačno smo se sreli on i ja prošle godine, bio je to mesec avgust. Međutim, da li je mladost ili ludost, odlučila sam da se godinu dana kasnije, ponovo vratim, da ga upoznam i zagrlim onako kako je zaslužio i prvog puta. Dobrodošli u malenu bajku, zvanu Halštat.

Sačekalo nas je sveže jutarnje sunce, onako kakvo je uobičajeno za mesec oktobar. Ali u Halštatu sigurno je tog dana sijalo jače i nekako posebno. Pravimo prve korake prema centralnom delu i već počinje moja ludačka euforija, jer sam napokon tu.

U Halštatu, postoje nekoliko stvari koje možete da vidite, za koje će vam biti potrebno možda i manje od sat vremena, pa upravo zbog toga, ovo nije mesto koje ćete danima istraživati, već je više namenjeno za jednodnevnu posetu, uživanje i opuštanje u prirodi i neuobičajenom bajkovitom ambijentu.

Na samom početku ulaska u gradić, nalazi se informativni centar u kojem možete uzeti mapu, kako bi se jednostavnije orijentisali, međutim male su šanse da nešto preskočite i ne obiđete, zato što je mesto zaista maleno. Ono na šta prvo nailazite jeste muzej, u kome se nalaze brojna originalna otkrića od samog nastanka Halštata, pa sve do njihove religije, kulure i svakodevnog načina života.

Nekoliko koraka dalje je glavni trg – Marktplatz, možda i najmanji koji sam do sada videla. Na centru trga nalazi se statua Svetog Trojstva, koja je okružena klupama, dok je ceo trg bogato ukrašen cvećem. Ovde se nalazi i hotel, nekoliko kafića i restorana raznobojnih pastelnih fasada i predstavljaju savršeno mesto za kratak predah. U pogledu na Alpe i kućice kao naslikane, izviruje i toranj protenstantske crkve koja predstavlja glavni simbol Halštata, a sagrađena je 1785. godine prvenstveno kao molitvena kapela.

Da li ste znali…
Halštat se smatra za jedno od prvih mesta koje su ljudi naselili.

Odmah iznad, na brdu, nalazi se i mala katolička crkva. Do nje vam je potrebno nekoliko minuta, ispred koje se nalazi groblje i kosturnica, po čemu je ovo mesto takođe poznato. Retko je da ćete negde čuti, da bi groblje trebalo da posetite, ali ovo je po svom istorijskom značaju posebno. S obzirom da nije bilo dovoljno mesta da se svi stanovnici grada sahranjuju, a kremiranje nije bilo dozvoljeno, još u 12. veku napravljena je kuća kostiju – Beinhaus.

Nakon deset godina, vadili bi se ostaci preminulih, kako bi se na tom istom mestu sahranjivali drugi. Tako su čuvane samo lobanje, koje su prvo nekoliko nedelja stojale napolju, kako bi pobelele, a onda bi po njima iscrtavali imena, datum smrti i razne motive i simbole. Grobovi su mali, ukrašeni cvećem, a krstovi su urađeni poput malih drvenih krovova.

S obzirom da je Halštat okružen Alpima, sunce ovde nestane dosta ranije, oko 16 h, ali na otoku, baš ispod ove crkve, možete malo duže da upijate vitamin D. Ukoliko od ove crkve nastavite još malo ka naped, stižete do vidikovca, sa kojeg nastaju magične razglednice Halštata. Zatekla sam ogroman broj ljudi koji se nalazio pored ograde i još toliko njih koji su čekali svoj red za fotografisanje. Jedino što vam preostaje jeste de budete strpljivi, ili da se vratite kasnije, tačnije posle zalaska sunca, što je i najbolji period u toku dana kada možete da napravite kvalitetnije fotografije.

Da li ste znali…
Oduševljeni ovim mestom, Kinezi su napravili 2011. godine repliku Halštata, koja je posle samo godinu dana bila otvorena za posetioce.

Ono što Halštat čini toliko posebnim jeste istoimeno jezero, koje je duboko čak 125 metara i čini jedno od najbogatijih ribnjaka. Takođe, stalni stanovnici jezera jesu beli graciozni labudovi, koji su uvek spremni za fotografisanje ili da vam jednostavno prave društvo u šetnji pored jezera. Ukoliko želite da imate pogled na grad, iz drugačijeg ugla, tačnije sa jezera, postoji mogućnost iznajmljivanja čamca ili grupna vožnja brodićem.

Ovde se nalazi i najstariji rudnik soli na svetu, koji danas predstavlja muzej. Do njega možete doći pešaka, iz nekoliko pravaca sa glavnog trga ili žičarom, koja se nalazi na svega nekoliko metara od Turist info. Pogled na panoramu čitavog gradića, nažalost sam propustila, tako da to ostavljam za sledeći put.

Međutim, iako nisam stigla do najviše tačke Halštata i da ga celog držim na dlanu, koliko god da sam napravila koraka uzbrdo, doživela sam nezaboravne poglede na pojedine delove grada, na jezero, planine i crkveni toranj.

Takođe, predlažem vam da se prošetate i do male crkve koja je izgrađena u kasnom baroknom stilu, krajem 18. veka koja se nalazi na brdašcu, iznad zone parkinga broj jedan, u pravcu posle žičare. Kroz ovo naselje, odnosno od parkinga broj dva, nalazi se vodopad, do kojeg vam je potrebno oko sat vremena hoda. Šumska staza putem vodenog toka, više je predviđena za planinare sa ozbiljnijom opremom.

Da li ste znali…
Halštat potiče od keltske reči “hal”, što u prevodu znači so.

Ovo maleno selo u Austriji magnet je za oči za one najveće zaljubljenike u fotografiju. Svaki delić je pažljivo uređen, sa puno detalja koji se uklapaju u čitavi ambijent ovog mesta i upravo zbog toga sigurna sam da ćete pasti u iskušenje da fotografišete čak i tamo gde stoji znak da je fotografisanje zabranjeno.

Moram priznati da sam takav znak videla samo na jednom mestu, ispred kuće, koja se nalazi uz samu obalu jezera. Iako ovde živi nešto manje od 1.000 ljudi, meštani se trude da zaštite svoju privatnost, tako da ćete primetiti ispred mnogih ulaznih vrata kuća da je prilaz zabranjen. Takođe, korišćenje drona i snimanje iznad naselja je zabranjeno.

Jedina mana ovog gradića, jeste veliki broj turista, tačnije kineza, koji dolaze u zaista velikim grupama, tako da je već oko 10 h ujutru ogromna gužva koja traje sve do zalaska sunca. Predložila bih vam da u tom periodu najveće gužve, odmorite, uživate pored jezera, popijete kafu ili čaj, a da jutarnje časove i vreme posle ručka iskoristite za šetnju i obilazak.

Prvobitno loše iskustvo prilikom posete ove destinacije, svakako me nije navelo da od putovanja odustanem, ali da bez dobre organizacije više na isto nikako ne krećem. Ovde bih se rado ponovo vratila i nadam se da ćemo se Halštat i ja još jednom sresti.

Pišite mi da li ste vi posetili ovaj najfotogeničniji gradić Austrije i koja je najveća lekcija koju ste vi naučili na putovanjima do sada?!

Do sledeće avanture, iz zemlje čuda, šaljem vam veliki pozdrav! 😊

 

 

Napomena: Sve fotografije su autorske i ne mogu se preuzimati bez dozvole.